Latinica

О округу

Република Србија
Министарство трговина туризма и телекомуникација
Сектор тржишне инспекције одељење у Кикинди

0230/422 908
радним данима 7:30 - 13:30
маил адреса за пријаве потрошача:
trzisna.kikinda@mtt.gov.rs

Вести

Пројекат “Мобилност радне снаге у прекограничном подручју” у завршној фази
2018-07-18
Пројекат „Мобилност радне снаге у прекограничном подручју“ (Labour Mobility Network in the Cross-border Area), који реализује Регионална прирведна комора Севернобанатског управног округа из Кикинде у сарадњи са Трговинско-индустријском и пољопирведном комором Жупаније Тимиш из Темишвара и Градом Кикинда, а у оквиру ИПА проргама Румунија-Србија, приводи се крају. На завршној конференцији, одржаној данас, 18. јула, у кикиндској Привредној комори представљени су резултати овог пројекта.

Како је рекао директор Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа Тибор Хорват, пројекат је успешно реализован и одређени зацртани циљеви су и испуњени. У оквиру овог пројекта, између осталог, организоване су обуке учења румунског језика, где је било пријављено скоро 80 суграђана, од којих је 85 одсто њих добило и сертификате о положеној обуци, а део њих је нашло и радно место.

Проналазак запослења учесника пројекта, према речима Хорвата, не мора нужно да значи да је заслуга пројекта у целости. – Неки су се запослили због знања румунског језика, који су овде стекли, а неки захваљујући самопоуздању које су добили овде. Такође, по први пут је изграђена виртуелна мрежа сарадње у области запошљавања, повезане су националне службе за запошљавање из Румуније и Србије, коморе, Градске управе и мислим да ће то помоћи бољој сарадњи између овде две земље у прекограничном подручју, али и даљем запошљавању – рекао је Хорват.

Поред обука за учење румунског језика и стварања виртуелне мреже, одржане су едукације, отворени су инфо-центри, организована су два сајма запошљавања, један у Кикинди, други у Темишвару.

Како је објаснила Кристина Коројан из Привредне коморе Темишвар, основна улога Коморе била је да повеже незапослене са послодавцима. – Пробали смо да убедимо наше послодавце да је радна снага у Србији исто вредна као и радна снага у Румунији. У овом моменту компаније су заинтересоване да ангажују све више људи из Републике Србије у будућности, а људи из Србије су чак боље плаћени, висина њихове зараде прелази средњу плату дефинсану законом Републике Румуније, која је око 550 евра – рекла је Кристина Коројан.

Кроз пројекат “Мобилност радне снаге у прекограничном подручју” отворила су се и одређена питања сарадње Србије и Румуније. Како је објаснио члан Градског већа задужен за локални економски развој и инвестиције Саша Танацков за рад у иностранству потребно је створити одређене предуслове, што у случају Србије и Румуније с једне стране јесте ратификација споразума који дефинише радне односе у ове две земље. Народна скупштина Републике Србије ратификовала је потписни споразум јануара 2017. године, док румунски парламент још увек није. С друге стране јесте да гранични прелаз Наково- Лунга ради током 24 часа.

– Све ово што смо ми сада урадили створило је додатни успех, али он није потпун без ова два кључна момента. Први је кључан за саму радну снагу, јер постоји обострана заинтересованост за њену мобилност, други је превасходно интересантан за прирведу. Без потпуне мобилности радне снаге и транспорта неопходних добара на једну и другу страну најкраћим и најбржим путем проблем и даље није решен – рекао је Танацков.

Циљ целокупног пројекта јесте да се на основу заједничких пограничних активности обе државе постигне више избалансиран и одржив друштвено економски развој обе стране, да се повећа конкурентност прирведе и да се пружи подршка бољој припремљености људи како би лакше конкурисали за радна места.

Према речима начелника Севернобанатског управног округа Николе Лукача кроз овај пројекат исказана је важност прекограничне сарадње. – Показале су се потребе за много већом сарадњом између региона, између Србије и Румуније, али и Србије и Европске уније и да се Србије прилагоди на државном нивоу и са Румунијом потпише неколико споразума који ће олакшати ову размену запослених, а и да омогући што лакше запошљавање људи из Србије у Румунији – рекако је Лукач.

На завршној конференцији пројекта „Мобилност радне снаге у прекограничном подручју“ уручене су дипломе полазницима другог циклуса обуке учења румунског језика након чега је и представљено штампано издање Приручника који садржи румуннко-српски речник са 1000 речи и појмова корисних за све који међусобно сарађују у овом прекограничном подручју.

Ime:
e-mail:
Komentar:
Kod:
Komentari: